Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Racionalizacija preduzeća - Vinoprodukt Čoka". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

RACIONALIZACIJA PREDUZECA

"VINOPRODUKT-ČOKA" d.o.o.

SADRŽAJ:

Opšti podaci o preduzecu

Istorijat “Vinoprodukt- Čoka” d.o.o.

Proizvodnja vina

Organizaciona šema “Vinoprodukt-Čoka” d.o.o.

Prikaz programa proizvodnje

Postupak rada za proizvodnju vina

Šematski prikaz proizvodnje vina

Tok materijala

OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU

Sedište i adresa:

"VINOPRODUKT-ČOKA" d.o.o.

Palih Boraca bb, Čoka

Tel: +381 230 411 888

Fax: +381 230 71 177

Slika 1. Sedište VINOPRODUKT - Čoka

MARKETING:

Subotica, Korzo 1

Tel/Fax: +381 24 557 940

marketing@vinarijacoka.co.rs

PREDSTAVNIŠTVA:

Beograd, Tel/Fax: +381 11 3552 029

Novi Sad, Tel/Fax: +381 21 893 677

Čačak, Tel/Fax: +381 32 382 332

Niš, Tel/Fax: +381 18 560 975

www.vinarijacoka.rs

Slika 2. Vinogradi

ISTORIJAT ''VINOPRODUKT - ČOKA'' d.o.o.

Zemljišni posedi oko Čoke oduvek su privlačili bogate vlastelinske porodice još početkom XIII veka ,kada se Čoka prvi put pominje u pisanim izvorima. Osamdesetih godina XIX veka Čoku je kupio Lerinc Marcibanji. Njegovi naslednici se početkom XX veka odlučuju da celokupno imanje prodaju  braći Arturu i Karolju Ledereru.

Dolaskom Ledererovih imanje ubrzo stiče reputaciju najuzornijeg gazdinstva u Torontolskoj županiji, a kasnije, između dva svetska rata i na području Jugoslavije.

Organizovano vinogradarstvo počinje krajem XIX i početkom XX veka kada je Artur Lederer odlučio da zasadi veće površine vinograda na potezima „Veliki vinograd“ i „Macahumka“.

Slika 3. Sortiranje grožđa ručno

Prepoznajući potencijal Banatskog tla i klime koje omogućavaju uspešno gajenje sorti za dobijanje kvalitetnih crnih i belih vina, Artur Lederer iz Francuske (Medoka) donosi u Čoku reznice Merlota .Od sorti u Ledererovim vinogradima oko 50% su bile kvalitetne sorte i to u prvom redu Rizling Italijanski (oko 100 ha), zatim Merlot i Muskat Otonel. Na ostalih 250 ha bile su zasađene masovne sorte za proizvodnju belih vina.

Vinogradi su obrađivani korišćenjem parne mašine koje su pomoću čeličnih sajli teglile plugove prevrtače. U toku berbe, grožđe se sakupljalo u vagone  tzv. lore, koje su poljskom prugom vukli konji ka podrumu gde se pravila šira i vino.

Slika 6. Berba grožđa

...

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com